Sedi Breg

Dan koji nije obećavao...
Sokobanjska kotlina puna oblaka. Rtanj u prvom planu. Propade pred grotlom crnih oblaka, kiše i vetra. Iz tog ugla nam se učini da je Bukovik pravo rešenje za našu neobuzdanu želju da vozimo i danas. Međutim, pred Bukovikom kiša nam okrenu točkove u Jošanici. Bežeći od sivila i kiše, krenusmo putem od Trubarevca ka Vrbovcu, kroz šumu, na koji nas uputi neka bakica, verujući u našu upornost i našu mladost da ipak možemo stići do cilja. Krenuli smo od Trubarevca uzbrdo i složili se da je staza prekratka; nastavili smo u nedođiju zvanu Sedi Breg...
Kad tamo, raj, šumska idila... Tepisi mahovine prekrivaju šumsku podlogu. Pečurke sa svih strana vire iz lišćem prekrivene, vlažne zemlje. Svakog trenutka smo iščekivali da nam odnekud izleti gomila zbunjenih hobita ili neki dobri vilenjak. Pošto smo ubrali nekoliko izuzetnih primeraka vrganja, vratili smo se na put ka Vrbovcu fenomenalim spustom po vlažnom, zemljanom putu. Uz put otkrismo da i usred Nedođije postoji crkva i to Svetog Nikole i to lepa, sa sve parohijskim domom i starom zgradom... Doduše napuštenom, ali sa vidnim tragovima da tu ipak neko često dolazi. Nedugo posle crkve izađosmo na asfaltni put u Vrbovcu, još jednom se uverivši da je naš prijatelj revnosno obeležio sve šumske staze. Spustili smo se ka Trubarevcu i vratismo se kući.
Dan koji nije obećavao...
Saša