Preko Prisada

Pun gas, u ranim jutarnjim satima, sa povetarcem koji nas je milovao, za časak nas je odveo asfaltom do Aleksinca na burek kod Bata Culeta. Krenuli smo dalje preko Aleksinačkog Bujmira sve do Katuna. Tu smo dočekali drugare iz Niša uz razblaženi klaker. Prvo pravilo vožnje kroz moravski kraj je da nikad ne stupaš u razgovor sa lokalcima! (Deša) To nije sprečilo iste da nam izvuku po jedno, dva, piva. Nastavili smo putem prema Lipovcu, odvoji li se u mestu Stanci ka Crnoj Bari. Zvezda je krenula da prži. Čekalo nas je brdo do Prisada. Pregazili smo i brdo uz divlje jagode i trešnje. Zapitali smo se da li preba nositi i kanap za ovakve slučajeve. Grane sa najzrelijim trešnjama bile su visoko. Povratili smo se na spustu do Resnika i lagano došli do kluba. Radler i mladi kuvani kupus povratio nam je snagu. Drugari  su popeli brdo do Vlasine i spustili se srećno, veseli do Niša. Predivan biciklistički dan!
(Peđa, 28/05/2016)